Претрага

Упит dcterms_subject_txt:površinske vode

541 items

  • Izbor optimalnog sistema za odvođenje voda na površinskim kopovima

    Vladislav Kecojević (1996)
    Površinski kopovi, odvođenje voda

  • Značaj hidrogeoloških uslova kod prognoze i očuvanja kvaliteta vode u površinskim akumulacijama

    Zoran Nikić (1992)
    Hidrogeološki uslovi, kvalitet vode, površinske akumulacije

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... vazduhu nastaje isparavanjem vode sa površine mora, okeana i kopna. 3.2. POVRŠINSKE VODE Na površini Zemlje, voda se javlja u čvrstom i tečnom stanju, u: morima, okeanima, jezerima, rekama, lednicima i veštačkim vodo-akumulacijama. Najveći deo površinskih voda čine slane vode 15 O s n o v i h ...
    ... Kada se u sud sa vodom spusti tanka staklena cevčica, u njoj će se voda izdići do neke visine, usled molekularnog privlačenja vode i stakla, kao i dejstva površinskog napona, pri čemu, pod uticajem kvašenja, površina vode u cevi dobija oblik meniska (slika 7.2.1). Podizanje vode iznad slobodnog nivoa ...
    ... 12 3.VODA NA ZEMLJI 14 3.1. ATMOSFERSKA VODA 14 3.2. POVRŠINSKE VODE 14 3.3. PODZEMNE VODE 16 3.3.1. Građa Zemlje 16 3.3.2. Podzemne vode u litosferi 16 3.3.3. Vidovi podzemnih voda 18 3.3.4. Poreklo podzemnih voda 21 ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... kontaminaciji vode, vazduha i zemljišta, izmeni reţima podzemnih i površinskih voda, kao i izmeni flore i faune. Analizom bilansa voda u leţište uglja „Suvodol“ potvrĎeno je da prihranjivanje podzemnim vodama gornja meĎuslojna izdan (MI1) je na račun atmosferskih padavina i podzemnim vodama koje dotiču ...
    ... najdublji delovi površinskog kopa. Za potrebe popunjavanje vodom jezero procena potrebnog vremena zasniva se na njegov obim i bilans voda (padavine, isparavanje i podzemni dotok vode) t.j ukupni prilivi vode u rudnik "Suvodol" (Sena C, and Molinero J, 2009). Na osnovu bilansa vode na račun atmosferskih ...
    ... (Gligorijević, 1977). Podzemne vode imaju slobodni nivo koji je u direktnoj vezi sa površinskim vodama Suvodolske reke što omogućuje obilno prihranjivanje izdani. Manjim delom izdan se prihranjuje i infiltracijom voda od atmosferskih padavina i površinskih voda koje dotiču sa obodnih terena. ...

  • Hidrodinamički proračun zaštite površinskog kopa Drmno od podzemnih voda u periodu 2018-2022. godina

    Dušan Polomčić, Tomislav Šubaranović, Zoran Stojićević (2019)
    Površinski kop lignita Drmno nalazi se u blizini velikih reka (Dunav i Mlava), zbog čega eksploatacija otkrivke i lignita u velikoj meri zavisi od sistema zaštite od podzemnih voda. Ukoliko je sistem zaštite od podzemnih voda dobro isplaniran, a njegov kapacitet dobro proračunat, onda će se eksploatacija obavljati u suvoj sredini, što podrazumeva sigurnu proizvodnju otkrivke i lignita. U današnje vreme uz primenu adekvatnih softvera olakšano je kvalitetno planiranje i proračunavanje sistema za zaštitu površinskih kopova od podzemnih voda. ...
    odvodnjavanje, podzemne vode, površinski kop, lignit, Drmno

  • The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)
    Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...
    експлоатација песка и шљунка, режим површинског тока, режим подземних вода

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Tехничко решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода у 2025. години

    Иван Јованчевић (2024)
    Објекти одводњавања површинског копа морају поуздано обављати своју функцију, а да су при томе економични. Једна од функцијуа им је и да спрече доток површинских вода у радну контуру површинског копа, као и да воде које доспеју у радну контуру, прихвате и спроведу до водосабирника, а затим је одатле одстране ван радне контуре површинског копа. Овим завршним радом је сагледано постојеће стање система одводњавања површинских вода на површинском копу лигнита Дрмно у 2024. години, и дато по мом мишљењу једно ...
    Одводњавање, површински коп, лигнит, Дрмно
    ... 09:55:25 Tехничко решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода у 2025. години Иван Јованчевић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Tехничко решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода у 2025. години | Иван Јованчевић | ...

  • Kvantitativni status podzemnih voda aluvijona Velike Morave (potez Bagrdan - ušće)

    Jovana Mladenović, Milan Kresojević, Dušan Polomčić, Dejan Đorđević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 185 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије чинећи ову реку њеним главним дреном. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Добра хидрауличка веза вода Велике Мораве и подземних вода утицале су на то да у оквиру алувијона ...
    режим подземних вода, хидрауличка веза површинских и подземних вода, алувијон, Велика Морава

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... лежишта, измештање површинских токова. Истакање дренажне воде и воде из површинског копа. Изградња објеката за пречишћавање вода. Исцрпљивање резерви површинских и подземних вода. Нарушавање хидрогеолошких и хидролошких режима простора површинских копова. Смањење количине воде и загађење водоносног ...
    ... Ретензија за високе воде (Положај у непосредној близини река, брана) Бојан Димитријевић, докторска дисертација: ОПТИМИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА ПРОЦЕСИМА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА Универзитет у Београду Рударско-геолошки факултет 77 4.2. Снабдевање пијаћом водом (Вода средње тврдоће и ...
    ... средину су следеће: • на воду и водене ресурсе: пресецање водотокова рударским радовима, измена микрослива, измена режима вода на захваћеном простору, измештање водотокова, стварање вештачких акумулација, измена нивоа подземних вода, загађење подземних и површинских вода; • на земљиште: нарушавање ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... odlagališta PK TAMNAVA-ZAPADNO POLJE pri ispumpavanju vode iz kopa (2014. godine). U navedenim radovima težište interesovanja bilo je vezano za stabilnost kosina površinskih kopova, kao i uticaj uslova radne sredine na izbor mehanizacije na površinskim kopovima. U periodu od 2002. do 2014. godine ...
    ... projektovanja. Hidrogeološki model Hidrogeološke karakteristike terena, određene pomoću analize pritisaka podzemnih voda i karakteristika kretanja površinskih voda, mogu imati značajan negativan uticaj na stabilnost kosina, pa ih je neophodno detalјno izučiti. Ova svojstva su obično jedini ...
    ... kosina Kod proračuna uglova završnih kosina površinskog kopa i načina isušivanja ležišta 2. Hidrodinamički pritisak Pokazuje uticaj na stabilnost peščanih kosina Kod razrade mera protiv klizanja 3. Sufozija Izaziva procurivanje kosina 4. Dotok vode stenama koje bubre Izaziva smanjenje ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... храњења се поклапа са контурама површинског сливног подручја. Са дубином, температура угљокиселих вода у домену крушевачког басена расте у сагласности са температурним градијентом. Код плићих водоносних хоризоната услед мешања са површинским водама угљокиселе воде се расхлађују, а са дубином, како ...
    ... ња ових угљокиселих вода поклапају се са пружањем тектонских структура у којима су воде формиране. Површински токови углавном су у сагласности са пружањем тих структура, те се на тим деловима највеће прихрањивање одвија инфилтрацијом атмосферских вода преко површинских вода и плитких водоносних ...
    ... терцијарних седимената. У хидрауличкој је вези са површинским током. Ова веза се директно одражава на промену нивоа воде у бунару. Промене режима минерализације и садржаја угљендиоксида последица су мешања угљокиселих са површинским водама. Угљокиселе воде Велућа јављају се у ободу крушевачког басена ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... KORIŠĆENJU PODZEMNIH VODA ZA VODOSNABDEVANJE Udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je sličan onom u većini evropskih zemalja i iznosi oko 80%. Površinske vode se koriste u značajnoj meri u južnom delu Srbije, koji je siromašan podzemnim vodama. Podzemne vode su praktično jedini izvor ...
    ... režimom reka. Dobra hidraulička veza sa površinskim vodama može uticati na kvalitet aluvijalnih voda. Najveće aluvijalne izdani čije se vode eksploatišu nalaze se duž velikih reka, kao što su Dunav, Sava (slike 3 i 4) i donji delovi sliva Drine i Velike Morave. Iako postoje mogućnosti za primenu, veštačko ...
    ... Broj stanovnika Količina vode (l/s) Poreklo podzemnih voda Vešt. prih. Površinske vode / Akumulacije Prosečno učešće podz. voda Prosečno učešće pov. voda Kvartar Neogen Karst Max.   Sred. Max. % % Kragujevac 180796 191.5 300 616.5 650 24 74 Leskovac 161086   320 400 - - 100 ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u ve oj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi pozemnih voda (67 m3/s), bez u estvovanja podzemnih voda dobijenih primenom vešta kog ...
    ... izvorsku i stonu vodu (2005). Najvažniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovo enju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na zaštitu izvorišta podzemnih voda, održavanje i unapre enje ih izvorišta, kao i razvoj novih (Dimki et al. 2011). Zakon ...
    ... izvorsku i stonu vodu (2005). Najvazniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovodenju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na zastitu. izvori8ta podzemnih voda, odrzavanje i unapredenje postojecih izvoriSta, kao i razvoj novih (Dimki¢ et al. 2011). Zakon ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... izvorsku i stonu vodu (2005). NajvaZniji pravni akt u kome su tretirane podzemne vode je Zakon o vodama. Glavni zadaci u sprovodenju nedavno usvojenog Zakona o vodama se odnose na za&stitu izvorista podzemnih voda, odrzavanje i unapredenje postojecih izvoriSta, kao i razvoj novih (Dimkié et al. 2011). Zakon ...
    ... rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pice (1998), Pravilnik o naéinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne za&Stite objekata za snabdevanje vodom za pice (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku ...
    ... Razvoj izvoriSta vode i sistema za snabdevanje vodom u predstoje¢em periodu mora biti uskladeno sa odrzivim koriSéenjem podzemnih voda kao strateSkog prirodnog resursa. Jedan od najznaéajinijih aspekata savremenog upravljanja obnovijivim prirodnim resursima je monitoring. Podzemne vode aluvijalnih izdani ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Doktorska disertacija 152 vodama dolazi rezultatom mešanja voda različitih vodonosnih horizonata i podzemnih voda sa infiltriranim atmosferskim ili površinskim vodama. Intenzitet dejstva vode sa mineralima zavisi od kiselo-baznih uslova, brzine kretanja vode, sastava i strukturnih osobenosti ...
    ... ugljenika u uzorcima podzemnih voda Metodom tricijuma izvršena je procena starosti mlađih voda. Vrednosti tricijuma u vodi opadaju sa dubinom cirkulacije vode (tabela 176), kao i sa povećanjem temperature vode. Tabela 176. Vrednosti tricijuma u površinskim i podzemnim vodama Kučajsko- beljaničkog masiva ...
    ... Kučajsko-beljaničkom masivu. Veza voda na izvoru Crnice sa ponorom Nekudovo je dokazana (poglavlje 4.6), pa će se iz tog razloga, paralelno sa vodama na vrelu i u bušotini, razmatrati i površinske vode koje prihranjuju podzemne vode ovog sistema. Količine voda koje poniru u ponor Nekudova kretale ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... podzemnih voda koje je formirano na desnoj obali Save, u selu Zabrežje i sa kojeg se vodom za piće snabdeva više od 50% stano- vništva opštine. Rezerve podzemnih voda na ovom iz- vorištu u aluvijonu Save, formiraju se infiltracijom površinskih voda tako da je i režim zahvatanja podze- mnih voda bunarima ...
    ... količina vode za piće. U proteklom periodu za- hvatane su količine 230 – 320 l/s vode, a u letnjim mesecima potrošnja je i znatno viša, što je posledica jednog od najvećih problema, a to je neracionalna potrošnja vode. Pored ovog, probleme za službu vodo- voda predstavlja i kvalitet vode, zbog povišenih ...
    ... vrši iskorišćavanjem podzemnih voda sa izvorišta „Vić bare“, formiranog u aluvijonu Save, u prigradskom naselju Zabrežje (42.000 stano- vnika ili 70%), a preostale, manje količine vode obe- zbeđuju se preradom površinskih voda (Sava) u postro- jenju za preradu vode u Bariču (slika 1). Slika 1 ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... navodnjava se površinskom vodom, a deo (manji) podzemnom vodom. U tabeli 16 prikazani su rezultati koji se odnose na količine podzemnih voda koje se utroše u zavisnosti od površine koja se zaliva. Samo iz teoretskih razloga proračun vode Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke ...
    ... problema u snabdevanju vodom za piće, na istraživanom delu Vojvodine na raspolaganju su rezerve podzemnih voda koje su formirane u mlađim i starijim naslagama kvartara i vode u peskovitim pliocenskim naslagama, a sa druge strane i površinske vode reka Dunava i Tise. Podzemne vode danas su osnovni ...
    ... ciklusu kruženja vode negativno da se odraze i na resurse površinskih i podzemnih voda. Smanjenje količina površinskih voda usloviće probleme u hidroenergetici, poljoprivredi i navodnjavanju površina i vodosnabdevanju gradova i naselja u aluvijalnim područjima koja vodu obezbeđuju preradom ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... Sаdržај bоrа u pоvršinskim i pоdzеmnim vоdаmа uglаvnоm je mаli. Pоvršinskе vоdе mоgu dа sаdržе znаčајnо pоvišеnе kоncеntrаciје bоrа u slučајu kоntаminаciје оtpаdnim vоdаmа, s оbzirоm dа bоr ulаzi u sаstаv mnоgih kоzmеtičkih srеdstаvа i prеpаrаtа zа dоmаćinstvо (WHO 2003). Моrskа vоdа sаdrži u prоsеku ...
    ... Reke i jezera 5‒25 14 Morska voda 0,01‒7 1 Zemljišna vlaga <1‒117 54 Podzemne vode 5‒85 17 Naftne vode (rasoli) 5‒60 / Termalni izvori i gejziri 100‒600 / Medijana koncentracija silicijum-dioksida u površinskim vodama iznosi 14 mg/l, dok je u podzemnim vodama analogna vrednost 17 mg/l (Langmuir ...
    ... 2003). Prirоdni sаdržај bоrа u pоdzеmnim i pоvršinskim vоdаmа је nајčеšćе mаli. Prоsеčnе vrеdnоsti u pоvršinskim vоdаmа, u еvrоpskim zеmlјаmа, u nајvеćеm brојu slučајеvа nе prеlаzе 0,6 mg/l B, vrеdnоsti u Јаpаnu su ispоd 0,01 mg/l B, dоk pоvršinskе vоdе u јužnој Аfrici uglаvnоm sаdržе mаnjе оd ...